Свака торта има неку посебну причуСвака торта има неку посебну причу. Чак није важно да ли се зна ко је ту торту први умесио или направио, ко је смислио да се фил кува на пари или да се прави од живих јаја, или од пудинга или каквих других шпеција. Прича се исприча сама, у кухињи или у трпезарији, док се служи, док се деца, онако слатко замазана отимају о још једно парче или мрљаве оно које им се не допада.
За броширано издање 30, а за оно у платненом повезу 40 динара. Толико је тридесетих година минулог века коштала "Књига посластица" Александра Петровића. Њена цена бивала је много виша за оне мужеве који би се оглушили о молбе својих драгих супруга да дођу до те толико популарне збирке рецепата. И то у апоенима од неколико дана дурења, љутње, па и бојкотовања кухиње. Но, није тако било у свакој кући...
Елегантна је, отмена и децентна. Украси су јој сведени, линија облика увек иста и прецизно изведена, боја једна и деценијама се не мења. Она је старомодна тајновита Бечлијка која је одавно схватила да се лепота крије у једноставности и имену слатком као шећер. Сахер торта...
Када сам била мала, увек се код тетке на слави јела и Васина торта. У то време у мојој фамилији то је била «торта јединица» са само једном кором и дебелим слојем чоколадног фила и белог шаума. «Васиница» се служила и о рођенданима, годишњицама и државним празницима, а онда се волшебно изгубила. Поуздано знам да јој је доста лутања и да је почела да нам се враћа, само јој треба мало подршке...