Welcome to Србија, где мурија убија, где нема правде ни за лек и само Бог је судија. Где све има своју цену, ал' нема ништа у поштењу, уместо да се играју – клинци се „иглају“ у вену. Где узори су лопови, дилери, певачице, клинке не порасту, а већ су постале јебачице. Док млечни још се климају, на мобилни се снимају, ортацима из школе у WC-у како шипују. После се питате зашто немамо децу, а ја питам Бога да ли памти нашу адресу. Цео живот на чекићу, слушам исту песму, 33 године кад се окренем, где су? Неки кажу мени: Сачекај још мало па да крене, промене су процес за које потребно је време, иди кући пиши риме, не разумеш ти те теме, пусти да нас воде, паметнији од тебе. А ја им кажем: Издајници палите од мене, слушајте добро сада ово саопштење, оформили смо фракције, екипе су спремне,као „Бадер Мајнхоф“ има све да вас сјебем. Спреман као „Хамас“ репетирам калаш, к'о „Новембар“ ја те вребам док не постанеш мој талац. Као Апис, „Црна рука“, за преврате сам зналац, к'о Београдски синдикат држим чврсто правац. Рефрен: Ово је питање живота и смрти, и ове реке крви пустили сте први. Сатеран у ћошак ја немам избор други, свестан сам да губим, али биће ваших жртви. Ово је питање живота и смрти, и ове реке крви пустили сте први. Одговор је терор не би ли ме чули, преживети нећу, али биће ваших жртви. Све сте нам узели и част и достојанство, па шта није јасно када сутра неко с' маском, до зуба у оружју, неки очајник у градском, да чује се гласно, дигне све у ваздух. Газите по нама, газите и мртве, не гледате назад, само паре да се врте. Док угледни грађани секу кила гудре, радници у судници секу себи прсте. Некад је значило кад неко има школу, сад хиљаде таквих виси на бироу, гледају у шољу кад ће шљаку да забоду, док ви гледате у понуде да забодете бољу. Распродајете државу, шибицарите лову, пуштате стоку да једни друге кољу, не прљате руке, то није за господу, убијате Србију без отиска на пиштољу. Док ви окрећете главу од муке и беде, држите медије који могу све да среде, народ штрајкује глађу, јер нема шта да једе, пре ће умрети гласно, него тихо да избледе. Од метроа у Токију, до воза у Бомбају, по сваку цену да за нашу борбу знају, живот је јефтин када избор ти не дају, зато наплатићемо кожу да поруке трају! Рефрен Опет је засрала банда, ви и ваша страховлада, опет је знак Синдиката на небу изнад града. Столица на врата, заглављена квака, преко уста трака, да те питам нешто сада: Је л' ово напредак врсте, ново дељење правде, једни губе, други грабе, јачи једу слабе? Гледам барабе ове наше како играју на карте, тероризам, вирус, криза, плаше да заташкају срање. У фацу нам се смеју, ложе к'о дилеју. Решење или грешка? Немам више ни дилему. Јутрос изљубио сам жену, у школу одвео сам децу, да живе у бољем систему, ја ћу да умрем за идеју. Од малих ногу сам у ћошку, од зида даље не могу, у животу к'о у рову, на улицу изнео сам борбу. У скупштинском холу држим зољу и бомбу, одајте последњу пошту дискретном хероју. Зној капље по папиру, последњу пишем жељу, Остајте ми здрави, верни нашем хтењу. И кад умрем за истину, испуните моју вољу, пољубите за мене неку Србију бољу! Рефрен Welcome to Serbia, where cops kill, where there is no justice for the drug, and only God is the judge. Where everything has its price, but there is nothing in honesty, instead of play - the kids' iglaju "in the vein. Where models are thieves, drug dealers, singer, klinke not rise and have become fuck buddy. While the milk is still loose, the cell is recorded, partners from the school in the toilet how šipuju. After you wonder why we do not have children, and I ask God that you remember our address. The whole life of the hammer, listening to the same song, 33 years old I turn around, where are they? Some tell me: Wait a little while to go, changes in the process that takes time, go home and write a rhyme, you do not understand this topic, let it guide us, smarter than you. And I tell them: Traitors burn me, Listen well now this statement, we have formed a faction, the teams are ready, as the "Baader Meinhof" has everything to make you kick your ass. Ready as "Hamas" repetir kalaš, like "November" yes, and stalking until you're my hostage. As Apis, "Black Hand" for coups himself a connoisseur, Belgrade like a trade union hold tight line. Chorus: This is a matter of life and death, and the rivers of blood left you first. Cornered I have no other choice, I'm aware that I'm losing, but it will be your victim. This is a matter of life and death, and the rivers of blood left you first. The answer is terror would not hear me, I will not survive, but it will be your victim. All you have taken from us the honor and dignity, but what is not clear when tomorrow with a 'mask, to the teeth in arms, some desperate in the city, to hear the loud up all the air. Tread on us, tread and the dead, you're not looking back, only steam to spin. While respectable citizens cut pounds drugs, of workers in the courtroom cut yourself fingers. Sometimes it mean when someone has a school, Now thousands of them hanging on the office, looking at the cup when the slag to poke, while you watch the bids to plant better. Bargains country, Sibicar hunting play livestock to slaughter each other, do not mess up your hands, it is not for gentlemen, Serbia without killing prints on the gun. While you turn away from suffering and misery, media that can hold all of that Wednesday, the people on hunger strike because there is nothing to eat, more likely to die loudly, but quietly fade. From the subway in Tokyo to train in Bombay, at any cost in order to know our struggle, Life is cheap choice when you do not give, so the skin will charge you a message last! chorus Again he screwed up the gang, you and your terror, Again the sign of the Trade Union in the sky above the city. The chair at the door, stuck a catch, tape over her mouth, let me ask you now: Is this kind of progress, the new administration of justice, lose one, grabbing another, stronger eating bad? I watch these bastards our how to play cards, terrorism, virus, crisis, afraid to cover up shit. In the face laugh at us, like a wacko Lodge. Solution or error? No more no dilemma. This morning, kissed my wife, I took her to school children, to live in a better system, I'm going to die for an idea. From an early age I am in the corner of the wall still can not, life like in the trenches, on the street I made the fight. In the Assembly hall of the oil and hold the bomb, give away their last respects to a discrete hero. Sweat drips on paper, writing last wish, Ostajte me healthy, faithful to our volition. And when I die for the truth, fill my will, kiss me a better Serbia! chorus